Skip to content Skip to main navigation Skip to footer

Dobrim propisima do napretka

Indikativno je da se negativna atmosfera prema domaćim organizatorima igara na sreću u javnosti stvara upravo u trenutku kada se očekuje usvajanje izmena Zakona o igrama na sreću koji u sebi sadrži i neke protivustavne odredbe, koje su ujedno i u direktnoj suprotnosti sa zakonodavnom praksom Evropske unije i koje neposredno vode do gašenja većeg broja radnih mesta i do smanjenja budžetskih prihoda na državnom i lokalnom nivou. – Samo u poslednje vreme, broj sportskih kladionica je opao sa 1800 na 1200 pa se može pretpostaviti da neko svesno guši domaće kompanije i tako stvara prostor za dolazak stranih.

Udruženje priređivača igara na sreću Srbije već mesecima ukazuje na pojedine nelogične odredbe predloga novog zakona, pre svega u delu koji se tiče rastojanja objekata u kojima se priredjuju igre na sreću od obrazovnih institucija i po kome se rastojanje dodatno povećava za 50m pod izgovorom zaštite maloletnika, mada je već u potpunosti zabranjen ulazak maloletnika uz visoke kazne za prekršioce.

OGRANIČENJA BEZ ARGUMENATA

Često se tvrdi da brojne države imaju propisanu minimalnu udaljenost sportskih kladionica od obrazovnih ustanova, što nije tačno. Takve odredbe, koje su ostatak socijalističkog zakonodavstva, imaju samo neke države bivše SFRJ – Crna Gora, Hrvatska i Bosna i Hercegovina, koje istovremeno imaju i najviše sportskih kladionica u Evropi. Savremeno evropsko zakonodavstvo ne poznaje zabrane takve vrste, naprotiv. Svojevremene izjave nekih državnih zvaničnika da je u Švedskoj propisana udaljenost 20 km demantovali su predstavnici švedskih vlasti, jer nikakva ograničenja ne postoje.

U javnost se često plasiraju i neargumentovani stavovi da će se povećanjem udaljenosti lokala od obrazovnih ustanova sprečiti maloletnici da upražnjavaju igre na sreću. Međutim, sva inostrana istraživanja (studija Instituta za mentalno zdravlje iz Toronta, studija Univerziteta Metropoliten u Mančesteru i druge), kao i stavovi relevantnih domaćih stručnjaka ukazuju da ne postoji uticaj udaljenosti na porast maloletničkog kockanja. Rezultati tih istraživanja su pretočeni i u zakonodavnu praksu Evropske unije, koja ne poznaje ograničenja udaljenosti, već se prevencija vrši potpunom zabranom ulaska za maloletnike i velikim kaznama za prekršioce.

Nažalost, predlagači izmena Zakona, ne ulazeći dovoljno u detalje i podležući pritiscima ljudi koji su potpuno nekompetnenti, nastavljaju sa predlaganjem rešenja koja su u suprotnosti sa Ustavom Srbije i zakonodavnom praksom u Evropskoj Uniji. Upravo zato, pozivamo sve pobornike nelogičnog i nepotrebnog povećanja udaljenosti, da javnosti argumentovano odgovore na veoma konkretna pitanja:

  • Gde i kada će zaposliti 2000 ljudi koji će verovatno izgubiti posao zbog nepotrebnog povećanja udaljenosti?
  • Odakle će pokriti direktni manjak od četiri i posredni od 10 miliona evra godišnje u već prenapregnutom bužetu?
  • Odakle će isplatiti odštete priređivačima igara na sreću, kada domaće i evropsko pravosuđe ukine protivpravne odredbe novih izmena Zakona kojima se pokušavaju osporiti stečena prava na rad?
  • Zašto se upućuje loša poruka budućim investitorima u celokupnu privredu Srbije, jer se bezrazložno sistemski izaziva pravna nesigurnost ulaganja kroz bitno menjanje uslova poslovanja?
  • Da li će se smanjiti problem maloletničkog kockanja povećanjem udaljenosti od škola sa 150 na 200 metara?

Zakonodavci moraju biti svesni da su priređivači igara na sreću uložili znatna sredstva u organizaciju posla i opremanje lokala koji su na udaljenosti većoj od 150 metara i da su, u skladu sa dosadašnjim zakonom, stekli pravo na rad. Sa novim izmenama Zakona, te investicije će propasti i neko će morati da plati odštetu, ako ne pred domaćim sudovima, onda svakako pred evropskim pravosuđem. Takođe, ukoliko se istraje na nelogičnim i protivustavnim odredbama izmena Zakona o igrama na sreću i dođe do zatvaranja velikog broja radnih mesta, Udruženje će organizovati javno vraćanje radnih knjižica svim radnicima kojima će radni odnos prestati usled katastrofalnih efekata novog Zakona i pozvati predstavnike državnih organa i lokalnih samouprava da prisustvuju tom događaju i objasne javnosti svoje stavove.

<stong>ZAŠTO SE NE KORISTI INTERNET</strong>

U razvijenim državama u svetu upravo se privodi kraju liberalizacija i pravna regulacija upotrebe Interneta u oblasti igara na sreću. Iskustveno, Internet kao medij je izuzetno otporan na bilo kakve zabrane, pa državne restrikcije direktno vode ka odlivu novca prema zemljama koje imaju otvoreniji koncept. Naša industrija igara na sreću, sa kvalitetnim stručnjacima i savremenim konceptom poslovanja ima odlične preduslove za uspešnu organizaciju sportskog klađenja i poslovanja na Internetu, što bi je učinilo planetarno dostupnom i vrlo profitabilnom za državni budžet.

Nažalost, zbog zastarele zakonske regulative u Srbiji, Internet kao resurs je potpuno nedostupan domaćim priređivačima igara na sreću koji posluju legalno. Stručnjaci procenjuju da je zbog toga do sada državni budžet ostao bez više od četiri miliona evra direktnih prihoda, a posredni gubitak od nerealizovanih investicija i odliva novca domaćih igrača u inostranstvo prelazi 10 miliona evra.

Smatramo da bi dobra zakonska regulativa sprečila ne samo odliv domaćeg novca ka stranim operaterima, vec bi privukli veliki broj inostranih igrača – korisnika i time obezbedili jedan prilično siguran izvor prihoda i za organizatore i za državu, a bez ikakvih dodatnih ulaganja ili kredita, te otvorili mogućnosti za izvestan broj novih radnih mesta i zapošljavanje visokoobrazovanog kadra. Navešćemo samo primer Malte koja se na državnom nivou predstavlja na sajmovima igara na sreću i povoljnom zakonskom regulativom je uspela da privuče veliki broj organizatora da svoje servere stacioniraju tamo. Na osnovu toga Malta dobija prihode od zakupa poslovnog prostora, ubira poreze, zapošljava ljude koji rade na odrzavanju tih sistema …, i sve to uz vrlo malo truda i dobre volje.

<strong>ZABRANE NEPRIHVATLJIVE ZA EVROPU:</strong>

Udruženje priređivača igara na sreću Srbije već duže vreme ukazuje da su pojedine odredbe predloženih izmena Zakona o igrama na sreću pravno i logički neutemeljene, te da su u suprotnosti sa savremenom zakonodavnom praksom i zakonskom regulativom Evropske unije. Posebno su diskutabilna predložena rešenja svojevrsnog državnog monopola nad igrama na sreću preko interneta i ona koja bespotrebno povećavaju udaljenost sportskih kladionica od obrazovnih institucija, iako je istim predlogom već potpuno zabranjen ulazak maloleticima. Predloženim rešenjima se ozbiljno ograničava i ugrožava stečeno pravo na rad i slobodnu konkurenciju, što je u suprotnosti sa evropskom zakonodavnom praksom i demokratskim dometima koji akcenat daju na regulisanju materije, a ne na zabrani i ograničavanju.

Ispravnost takvih stavova Udruženja, nedavno je potvrdio Evropski sud pravde, najviša sudska instanca Evropske unije, naloživši da Nemača ukine sve postojeće zabrane koje se odnose na sportske kladionice, uključujući i zabranu klađenja preko interneta. Naime, nekoliko godina unazad, Nemačka je uvela različite zabrane vezane za sportsko klađenje, pod izgovorom zaštite potrošača, a istovremeno reklamirala igre državnih monopolista. U praksi, takva situacija je samo dovela do bujanja ilegalnog tržišta, sa brojnim pratećim negativnostima.

U obrazloženju, Evropski sud pravde je bio izričit – zabrane nikada ne mogu biti izgovor za zaštitu potrošača, odnosno, ”potrošači se uvek i isključivo štite dobrom regulacijom, dok zabrane ne mogu biti tolerisane zbog ugrožavanja slobode preduzetništva i slobode pružanja usluga” doslovce je navedeno u odluci.

U duhu evropskih standarda, Udruženje priređivača igara na sreću smatra da je pravi uspeh sprečiti klađenje maloletnika, suzbiti patološko kockanje i istovremeno ne ostaviti ljude bez posla. To se može postići potpunom zabranom ulaska maloletnika i drastičnim povećanjem kazni za prekršioce, uz istovremeno aktivno suzbijanje nelegalnog tržišta igara na sreću, što svi članovi udruženja već odavno zahtevaju od državnih organa.

Udruženje priređivača igara na sreću ne želi da veruje da je nekome u interesu da bez istinskog razloga zatvori toliki broj radnih mesta i ostavi budžet bez sredstava u jeku ekonomske krize, a da to još naziva uspehom. Smatramo da je donošenje izmena Zakona o igrama na sreću dobar trenutak da se evropski standardi i kvalitetna zakonska rešenja ugrade i u domaće zakonodavstvo i na taj način očuvaju radna mesta i podstaknu nove investicije u ovoj industrijskoj grani koja se u punoj meri uvažava svuda u svetu, osim u Srbiji.