Predlog novog Zakona o igrama na sreću ozbiljno ugrožava domaće priređivače

Beograd, 21.10.2011. U Privrednoj komori Beograda održana je konferencija za medije Udruženja priređivača igara na sreću (UPIS) povodom početka skupštinske rasprave o Predlogu zakona o igrama na sreću, koji je Vlada Republike Srbije uputila Narodnoj skupštini na usvajanje po hitnom postupku.

O negativnim efektima primene pojedinih odredbi predloženog Zakona na konferenciji za medije govorili su: predsednik Udruženja Vanja Bulić, direktor Rade Karan i koordinatori Udruženja Zoran Milošević i Zoran Puhač. Oni su predstavili konkretne primere nelogičnih i loših odredbi predloženog zakona.

Očekivanja su bila da će novi Zakon doneti optimalne uslove privređivanja, a sada su naknade i takse za sportsko klađenje veće i do tri puta, što ugrožava opstanak legalnih priređivača i pogoduje razvoju crnog tržišta, a ozbiljnim ograničenjima organizacije uobičajenih nagradnih igara ugroženi su i drugi privredni subjekti poput trgovinskih lanaca i novinsko-izdavačkih kuća, dok je na direktnom gubitku državni budžet – rekao je Vanja Bulić.

[envira-gallery id=”435″]

Predlog Zakona je urađen bez sveobuhvatne analize i kvalitetne javne rasprave, a celokupnu proceduru od dostavljanja Vladi Srbije do stavljanja na dnevni red Skupštine prošao je za samo nekoliko dana, što je rezultiralo brojnim nelogičnim odredbama koje guše domaću industriju igara na sreću i vode ka zatvaranju radnih mesta. Posebno iznenađuje da domaći priređivači nisu bili u Radnoj grupi za izradu novog zakona iako učestvuju sa 47% u budžetskim prihodima od naknada na igre na sreću, istakao je Rade Karan.

Drastični primeri novih loših zakonskih rešenja su definisanje svakog šaltera kao posebnog lokala uz sve prateće takse i naknade i povećanje poreza za sportsko klađenje na 15% uz zadržavanje visokih fiksnih mesečnih naknada. Ovakvi predlozi za uvođenje visoke stope poreza, uz adržavanje već postojećih visokih fiksnih mesečnih naknada, nisu zabeleženi nigde u svetu i od toga će neposrednu štetu imati država, jer se stimuliše smanjenje broja radnih mesta i direktno ugrožava opstanak preostalih legalnih priređivača čiji se broj neprekidno smanjuje od 2005. godine – rekao je Zoran Milošević.
Uprkos tvrdnjama da će se internet tržište igara na sreću liberalizovati i sprečiti odliv novca iz Srbije, visoke poreske stope od 15 % za sportsko klađenje preko interneta ne omogućavaju konkurentan nastup domaćih kompanija na tržištu, jer su u svetu uobičajene poreske stope 5%. Takođe, odgovornost za sprečavanje nedozvoljenog igranja preko interneta prebačena je na banke (što je u praksi veoma teško izvodljivo), umesto da se blokira pristup internet adresama nelegalnih sajtova. Istovremeno, zadržan je neprincipijelan državni monopol u oblasti igara na sreću, što je u suprotnosti sa savremenim standardima i stavovima Evropske unije.

Ilustrativan primer odumiranja domaće industrije igara na sreću zbog loših zakonskih rešenja jeste podatak da je početkom 2005. godine u Srbiji radilo 300 tombola, dok danas opstaje samo devet, nekada veoma poznata sportska kladionica Lavovi faktički i ne postoji, a broj sportskih kladionica se drastično smanjuje iz godine u godinu, jer ne mogu da plaćaju sve namete. Nije teško pretpostaviti da su tržišni prostor legalnih priređivača dobrim delom popunili nelegalni. Na taj način, a sve zbog destimulativnih propisa, neprekidno gube svi – i država, i zaposleni koji ostaju bez radnih mesta, i domaće kompanije.

Srbiji je potreban kvalitetan zakon u oblasti igara na sreću, zakon koji će olakšati položaj domaćim priređivačima, zakon koji će od ove oblasti napraviti visokoprofitabilnu industriju i pomoći državi da ima dobru izvoznu granu privrede, zakon koji će sprečiti postojanje sive zone i dovesti do toga da kvalitet obavljanja posla dođe do izražaja, zakon koji će smanjiti probleme zavisnosti i kriminala, što će se dogoditi sa potpunom kontrolom njegove primene i, konačno, zakon koji će jednako tretirati sve učesnike u ovoj grani privrede i gde neće postojati privilegije i monopoli. Zbog toga, neophodno je da se aktuelni Predlog Zakona vrati na doradu, a korist od toga će imati i državni budžet i industrija igara na sreću i društvo u celini, zaključeno je na konferenciji.