Srbiji potreban moderan evropski zakon u oblasti igara na sreću

Visoke takse i naknade, monopol Državne lutrije Srbije i otežani uslovi poslovanja usled krize pomerili deo legalnog tržišta u sivu zonu.

[envira-gallery id=”413″]

Udruženje priređivača igara na sreću Srbije (UPIS) zalaže se za donošenje proevropskog, anitmonopolskog zakona o igrama na sreću koji će se poštovati i čija će primena biti strogo kontrolisana od strane države. Loša praksa je pokazala da je aktuelni Zakon veoma nepovoljan za priređivače igara na sreću, da su takse i naknade visoke i da je raznim nelogičnim ograničenjima uskraćeno dosta mogućnosti u organizovanju igara na sreću.
Zbog takvih ograničenja, poslovanje je znatno otežano. Pored visokih taksi i naknada, domaće kompanije su dodatno opterećene visokim opštinskim taksama, porezima i doprinosima za zaposlene, kao i svim drugim redovnim porezima koji se uredno plaćaju državi. S druge strane, dosta mogućnosti koje bi donele organizatorima dodatne prihode monopolskim ograničenjima su prenete na Lutriju, što dodatno otežava položaj domaćih kompanija.

MERE ZA SMANJENJE NELEGALNOG POSLOVANJA

Sve ove teške okolnosti poslovanja, uz nastupajuću ekonomsku krizu, dovele su do pomeranja dela industrije u sivu zonu, od koje nema koristi ni država ni legalni priređivači, u zonu u kojoj je pojačana stopa kriminala i gde ne postoji odgovarajuća društvena odgovornost. Posledice loše zakonske prakse možemo da vidimo upravo ovih dana. Naime, usled nemogućnosti poštovanja teških zakonskih uslova, dobar deo industrije igara na sreću pomerio se u sivu zonu i nastupile su brojne policijske akcije koje su rezultirale masovnim hapšenjima velikog broja priređivača.

U domaćoj industriji igara na sreću trenutno je zaposleno 25.000 ljudi, što znači da je direktno ugroženo oko 100.000 članova porodica ukoliko se u zakon ne unesu logična i održiva opterećenja za priređivače. U suprotnom, preti gašenje ove inače perspektivne, a potencijalno i izvozne industrijske grane, kao i čitavog niza pratećih delatnosti koje neizbežno prate ovu delatnost.

Upravo zato, zahtevi UPIS-a su usmereni na:

1. Smanjenje postojećih taksi i naknada i njihovo svođenje na realan, održivi nivo.
2. Ukidanje svih monopola koji trenutno postoje.
3. Povećanje društvene odgovornosti organizatora igara na sreću.

Smanjenje postojećih taksi i naknada, uz pojačanu kontrolu, dovelo bi do nestanka sive zone poslovanja i uvođenja cele industrije u kontrolisane tokove. Sigurni smo da bi se ovakvim potezom prihod države povećao, stopa kriminala u ovoj delatnosti smanjila, a društvena odgovornost, kao i bezbednost i prava učesnika u igrama na sreću povećala.
Monopol se nebrojeno puta u svetu pokazao kao loša praksa u svim oblastima poslovanja. Pri tome, u vreme kada se donosi novi zakon, uobičajeno se pojavljuju razni evropski mešetari koji pokušavaju da zakulisnim radnjama dobiju deo monopola za sebe, a na štetu srpskih kompanija. Podsećamo da je to pokušano i prilikom donošenja prethodnog Zakona 2004. godine, ali, na sreću, nije uspelo. Ukoliko bi se to dogodilo, novac bi se dodatno odlivao iz Srbije. Prema našim saznanjima, svojevremeno je inostrani biznismen Kokalis pokazivao interesovanje da uđe na srpsko tržište pod određenim uslovima.

Videli smo već loše primere Grčke i moramo se truditi da izbegnemo takve scenarije, a ne da i dalje idemo ka njima. Pravo na organizovanje igara na sreću putem telekomunikacija je dodeljeno Lutriji Srbije, a ona to pravo do sada nije koristila, pogotovo u oblasti klađenja. To monopolsko pravo je do sada korisćeno samo za SMS igre, koje su se završile velikom prevarom usled loše kontrole, i za priređivanje slot igara na internetu, koje su dodeljene stranom priređivaču, a da nisu ni ponuđene domaćim kompanijama koje sve to bez problema mogu da priređuju. Naime, dodeljivanje monopolskih prava stranim priređivačima dovodi do nepotrebnog odliva velikih sredstava iz zemlje. Tender za slot igre na sreću preko interneta nikada nije ni bio raspisan, a ubeđeni smo da bismo ponudili bolje uslove od postignutih sa stranom firmom. Nisu nam jasna pravila po kojima je strani priređivač dobio ovo pravo i bio favorizovan u odnosu na domaće priređivače.
Posebna je priča o nepriređivanju klađenja putem interneta, a na osnovu isključivog prava koje je Lutrija dobila od države još pre sedam godina. Nepriređivanjem klađenja preko interneta novac se nepotrebno odliva po dva osnova – klađenjem naših ljudi u inostranstvu (jer ovde nemaju mogućnost) i neubiranjem poreza za organizovanje klađenja putem interneta. I to traje već sedam godina.

POTREBNA SAVREMENA ZAKONSKA REŠENJA

Ukazujemo na činjenicu da su lutrijske igre prerasle već zastarelo viđenje ovih igara i uopštene zakonske odrednice „lutrijske igre i slično“ zaista su neprimerene bilo kojem savremenom zakonu. Mogućnošću različitog tumačenja reči „slično“ proširuju se već prevelika monopolska ovlašćenja, pa reč „slično“ treba izbaciti iz Nacrta zakona, a prava priređivanja treba strogo i precizno definisati. Uobičajena je podela na klasične i posebne igre na sreću i njihova suština je različita. Reč „slično“ je neprikladna za bilo koji oblik zakona i neverovatno je da postoji u bilo kom ozbiljnom tekstu zakona, jer on zahteva preciznost.

Gubitak od neorganizovanja igara na sreću putem telekomunikacija u proteklih devet godina se procenjuje na oko sto miliona evra – jedan novi most u Beogradu – a samo članice UPIS-a su za to vrema uplatile državi po raznim osnovima (naknade, takse, porezi, doprinosi …) više od dvesta miliona evra. Sigurni smo da bi država ostvarila najbolje rezultate kada bi koncesije za lutrijske igre ponudila na javnom tenderu, pa bi onaj ko ponudi najbolje uslove i dobio pravo na njihovo organizovanje, a država bi imala najviše koristi. Druga mogućnost je da država dozvoli privatnim priređivačima da organizuju deo lutrijskih igra. Time bi se poboljšao njihov položaj i povećala mogućnost za ubiranje sopstvenih poreza. U svakom slučaju, donošenje novog zakona predstavlja značajnu priliku da se situacija u ovoj oblasti dobro reguliše i da se udalji od svake vrste monopola, jer je to jasan evropski put i preporuka Evropske unije.

Organizatorima igara na sreću moraju se zakonom nametnuti stroga pravila koja će povećati društvenu odgovornost u njihovom organizovanju kao i bezbednosti učesnika. Smatramo da svako ko radi u kompanijama koje se bave igrama na sreću mora proći specifičnu obuku i za to dobiti lični sertifikat, odnosno, da mora da bude obučen da prepozna sve vrste početnih simptoma potencijalne zavisnosti od patološkog kockanja. UPIS je taj proces obučavanja otpočeo još pre godinu dana u saradnji sa Specijalnom bolnicom za bolesti zavisnosti i ovih dana se privodi kraju obuka svih zaposlenih. Takođe, kompanije članice UPIS-a su uvele neprekidan 24-časovni video-nadzor u svojim objektima da bi maksimalno povećale bezbednost učesnika u igrama na sreću.

Organizatore igara na sreću u Srbiji opterećuju i mnoga druga nepotrebna ograničenja koja ne postoje nigde u svetu, a koja negativno utiču na njihovo poslovanje. Jedno od takvih ograničenja je i odredba da objekti moraju da budu udaljeni 200 metara od škole, a to je apsolutno nepotrebno, jer je deci do 18 godina zabranjen ulaz u objekte i oštrim kaznama za priređivače je to stavljeno pod kontrolu. Napominjemo da ova odredba ne važi za lutrijske objekte, pa se oni mogu nalaziti i u školskom dvorištu, pogotovo ukoliko postoji trafika koja prodaje loto i greb-greb srećke i gde se može uplaćivati sportska prognoza, a sve to takođe dovodi do određene vrste monopola na određenom prostoru.

Sigurni smo da je Srbiji potreban kvalitetan zakon u oblasti igara na sreću, zakon koji će olakšati položaj domaćim priređivačima, zakon koji će od ove oblasti napraviti visokoprofitabilnu industriju i pomoći državi da ima dobru izvoznu granu privrede, zakon koji će sprečiti postojanje sive zone i dovesti do toga da kvalitet obavljanja posla dođe do izražaja, zakon koji će smanjiti probleme zavisnosti i kriminala, što će se dogoditi sa potpunom kontrolom njegove primene i, konačno, zakon koji će jednako tretirati sve učesnike u ovoj grani privrede i gde neće postojati privilegije i monopol.