SUŠTINA JE U PREVENCIJI
Razgovor sa Jasminom Milašinović, specijalnim pedagogom, rukovodiocem Odseka za prevenciju Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti iz Beograda u povodu sedme godišnjice uspešnog provođenja Projekta prevencije zavisnosti od igara na sreću „Moguće je prekinuti“
Prošlo je sedam godina od kada su UPIS i Specijalna bolnica pokrenuli svoj zajednički Projekat prevencije „Moguće je prekinuti“. Kako sa te vremenske distance gledate na projekat?
Bio je to pionirski poduhvat UPIS-a kao udruženja renomiranih srpskih priređivača igara na sreću, kompanije Mozzart i kompanije Meridian i Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti. Na početku bilo je raznih prepreka ali i podsticaja. Međutim, korak po korak, Projekat „Moguće je prekinuti“ je zaživeo. Njegove glavne odrednice ušle su u Zakon o igrama na sreću, a UPIS i kompanije njegove članice su se profilisali kao lideri u regionu i šire kada je u pitanju odgovorno priređivanje igara na sreću.
Projekat u okviru kojeg je za sedam godina edukovano više od 3 500 ljudi potvrdio je tezu da je ključ uspeha između ostalog i u saradnji sa drugim značajnim organizacijama i institucijama na lokalnom nivou u realizaciji preventivnih aktivnosti. Značaj Projekta „Moguće je prekinuti“ je upravo u tome da zavisnost od igara na sreću suzbija u nastajanju ali i podiže društvena svest o mogućim rizicima koje sa sobom nosi igranje igara na sreću, da oni koji igraju igre na sreću pre nego što započnu bilo kakvu aktivnost budu upoznati sa rizicima kao i kako prepoznati ukoliko dođe do problema, šta uraditi i gde potražiti informacije ili pomoć.
Kako ocenjujete efekte Projekta?
Svakako veoma uspešnim. Projekat je tokom ovih godina značajno podigao svest o potrebi jačanja društvene odgovornosti, posebno u domenu odgovornog priređivanja igara na sreću, zaštiti maloletnika i prevenciji zavisnosti od igara na sreću. Projekat je prepoznat i u Srbiji ali i šire kao značajan preduslov za podizanje društvene odgovornosti na viši nivo. Potvrde za to su svako pozivi da se PKoliko je Srbija uopšte opterećena problemom zavisnosti? Svedoci smo povremenih medijskih polemika na tu temu?
Do kvantitativnioh pokazatelja zavisnosti se isključivo može doći relevantnim naučnim istraživanjima. U našoj zemlji postoji praktično samo Batutovo istraživanje od pre više od tri godine. Kvantitativni pokazatelji tog istraživanja ukazuju da se Srbija po broju zavisnika od igara na sreću nalazi u okvirima evropskog, a i svetskog proseka. Istraživanja Svetske zdravstvene organizacije kao i istraživanja koja je naručila Evropska komisija uz najnovije rezultate istraživanja engleske Državne komisije za igre na sreću pokazuju da se manje od 1% odrasle populacije suočava sa mogućim problemima vezanim za zavisnost od igara na sreću dok se dodatnih 1% odrasle populacije može naći u potencijalnim problemima vezanim za igre na sreću.
Kako se onda može tumačiti povremeno medijsko licitiranje i preuveličavanje broja zavisnika u Srbiji?
Svaki broj zavisnika pa i najmanji predstavlja problem i mora mu se pristupiti veoma ozbiljno i odgovorno. Iznošenje u medijima brojki od nekoliko desetina pa čak i stotina hiljada zavisnika je pogrešno i kontraproduktivno. Takvi podaci nisu validni jer nisu potkrepljeni preciznim istraživanjima i stoga predstavljaju samo proizvoljne procene određenih pojedinaca ili organizacija koji ih iznose.
Vratimo se ponovo Projektu „Moguće je prekinuti“. Kako vidite njegovu dalju primenu?
Projekat „Moguće je prekinuti“ se za ovih sedam godina potpuno afirmisao. Prevencija zavisnosti od igara na sreću je odgovornost svih i važeći Zakon to propisuje. UPIS je lider kada je u pitanju prevencija bolesti zavisnosti i društvena odgovornost u celini i zbog toga se nadamo da će to što UPIS radi postati primer dobre prakse u našoj zemlji.